Bubrezi predstavljaju izuzetno bitne organe sa višestrukom funkcijom po ljudski organizam. Oni su zaduženi za otklanjanje otpadnih materija, održavanje ravnoteže tekućina i minerala u organizmu te su jako bitan elemenat kontrole krvnog pritiska. Obzirom na njihov aktivan rad u svim ovim procesima, oni su izuzetno podložni nastanku oboljenja koja se grubo mogu podijeliti na akutne i hronične bubrežne bolesti. Po definiciji, kriteriji koje je potrebno ispuniti da bi neko dobio dijagnozu hronične bubrežne bolesti jesu:
Oštećenje bubrega u periodu dužem od 3 mjeseca što se manifestuje strukturnim ili funkcionalnim poremećajem bubrežne funkcije sa ili bez pada u brzini filtracije na glomerulima, ili
Pad u brzini glomerularne filtracije (GFR) ispod 60 ml/min/1.73m2 u periodu od 3 mjeseca ili duže.
Da pojednostavimo našim čitaocima ove definicije; jedna osoba može imati dijagnozu hronične bubrežne bolesti ukoliko ima normalnu bubrežnu funkciju putem mjerenja parametra GFR (što laički predstavlja količinu stvaranja urina u bubregu) ali postoji funkcionalni poremećaj u sastavu toga filtriranog urina, ili osoba dobija dijagnozu hronične bubrežne bolesti ukoliko dolazi do pada količine urina koji bubreg može da stvara u minuti.
Hronična bubrežna bolest je izuzetno rasprostranjena jer neka jako česta oboljenja, poput dijabetesa ili hipertenzije, imaju mogućnost oštećenja bubrega i njegove funkcije. Po statističkim ispitivanjima, jedan od devet odraslih stanovnika SAD-a ima hroničnu bubrežnu bolest, a čak 90% ovih pacijenata nije svjesno postojanja oboljenja! Naravno, postavlja se pitanje kako ispitati bubrežnu funkciju? Nekada se urin prikupljao 24 sata i tada se vršila analiza brzine izlučivanja određenih supstanci te na taj način vršila procjena bubrežne funkcije. Danas je ovaj način praktički izbačen iz upotrebe te se procjena GFR (što je osnovni parametar bubrežnog rada) vrši jednostavnom kalkulacijom koja uključuje dob i spol pacijenta, tjelesnu težinu te vrijednost kreatinina u serumu. Ova metoda je dosta dobra za rutinski klinički rad, mada nove studije pokazuju da bi u budućnosti kretinin moglo zamijeniti mjerenje supstance koja se zove cistatin C i koja daje još preciznije podatke o radu bubrega.
Značaj postavljanja dijagnoze hronične bubrežne bolesti je jako velik, i on u mnogome prevazilazi uobičajeni strah od dijalize. Naime, hronična bubrežna bolest značajno povećava rizik nastanka koronarne bolesti te su pacijenti sa ovim oboljenjem pod povećanim rizikom nastanka infarkta miokarda i drugih vaskularnih komplikacija. Terapija hronične bubrežne bolesti je jako bitna u usporavanju progresije pada bubrežne funkcije i sastoji se od medikamenata, promjene načina života te modifikacije ishrane u smislu značajne redukcije proteina u hrani. Svi pacijenti sa dijabetesom i hipertenzijom moraju obratiti izrazitu pažnju na bubrežnu funkciju te je redovno kontrolisati paralelno sa kontrolom svoga osnovnog oboljenja. Izostanak ovog praćenja može imati teške posljedice po zdravlje pacijenta.
Prim. Dr. Emir Talirević